+381 60 019 34 94office@runawaytravels.rs

Trčanje je način da se upozna mnogo fenomenalnih ljudi. U tom svetu sam se brzo navikao da budem okružen osobama koje zaslužuju svako poštovanje, pa me je postalo jako teško impresionirati. To znači da su oni koji me ostave bez teskta zaista vredni pažnje, a ljudi o kojima ću ovde pisati to svakako jesu.

Posle 30. Beogradskog maratona fotografija momka u kolicima koja gura njegov prijatelj privukla je ogromnu pažnju javnosti. Bez obzira da li ste ljubitelj trčanja, ili ste od onih koje strašno nervira zatvaranje ulica i mislite da maraton treba ukinuti, ova fotografija vas ne može ostaviti ravnodušnim.

Kada sam je prvi put video nisam znao ko su ovi heroji, ali sam rešio da to ispravim! Srećom pa ima onih koji su mnogo bolje informisani i odmah su znali da je momak u kolicima Vuk Mileusnić, a njegov snažni prijatelj je Martin Hill, članovi Born To Run tima. Prosto sam morao da čujem više o njihovoj priči i da im lično stegnem ruku, pa sam uspeo da stupim u kontakt sa Vukom. Već nakon prvog razgovora bilo mi ja jasno o kakvoj se ljudini radi. Priča sa njim bila je veoma prijatna, a sa mnom je podelio i odakle mu ideja da učestvuje na maratonima i kako je 2013. osnovano udruženje Born To Run.

Born To Run

U osnivanju ovog udruženja, pored Vuka i Martina, učestvovao je i Dragan Podunavac, a inspiracija im je bio Team Hoyt i njihova priča koja traje više od 4 decenije. Rik je rođen sa cerebralnom paralizom, ali njegov otac, nije dozvolio da ga to spreči da doživi osećaj pobede nakon maratona. Oni na svim trkama nastupaju zajedno, kao tim, i tako šalju jaku poruku koja kaže da se ne sme dozvoliti da nečije zdravstveno stanje i fizički nedostaci unište njegov život, već se uvek može naći način da se živi punim plućima.
Malo je onih koji imaju ovakve, ili slične probleme, a uspevaju da ih prevaziđu i budu aktivni članovi društva. Ljudi iz tima Born To Run žele da podstaknu takve osobe da se pokrenu, da im pokažu da se može uživati u čarima života i pored teških problema sa kojima se nose. Oni veruju da ne postoje granice koje se ne mogu probiti uz pomoć sporta. Svako ljudsko biće ima svoj razlog postojanja i ne sme se dozvoliti da ga njegov nedostatak izdvoji iz okruženja i zatvori u „četiri zida“. Pogledajmo samo naše paraolimpijce, njihove impresivne sposobnosti i rezultate koje postižu! Bavljenje sportom i komunikacija sa ljudima na ovakvim događajima imaju pozitivan efekat koji je bolji od bilo kakvog leka i predstavlja posebnu vrstu terapije.
Misija članova Born To Run je da se poboljša život osoba sa invaliditetom kroz bavljenje trčanjem. Učestvovanjem na maratonima oni pokazuju da i osobe sa invaliditetom treba da budu deo ovakvih aktivnosti, jer i oni imaju potrebu za druženjem, kao i svako živo biće.
Do sada su se okitili medaljama sa 6 trka, a poslednja je bila u Novom Sadu, na Noćnom maratonu.

Učešće na Noćnom maratonu u Novom Sadu

Velika nam je čast što je Vuk putovao sa nama u Novi Sad, pa smo imali više vremena za druženje i razgovor. Ono što nas je sve brinulo pre trke bili su izuzetno teški uslovi pod kojima se ona održavala. Vreme je bilo pakleno toplo, a staza veoma zahtevna zbog promena podloge, od asfalta, preko tartana, pa čak i sa nekim delovima gde se išlo po zemlji, šljunku i pesku. Mnogo odličnih trkača nije uspelo da se izbori sa ovim uslovima, pa su bili daleko od svojih rezultata, a dosta ih je čak i odustalo. Kada se to uzme u obzir, ne može se ni zamisliti koliko je bilo naporno učešće na ovoj trci dok gurate kolica u kojima vam je prijatelj. Ovde nije samo napor savladati distancu, već je bilo izuzetno teško zadržati kolica da se ne prevrnu. Ipak među onima koji su odustali nisu se našla imena Vuka Mileusnića i Miloša Subote, koji su zajedno nastupili na ovoj trci. Možemo samo da zamislimo koliki je napor Miloš uložio! Za vreme trke se jasno videlo koliko mu je teško, ali nije pogazio svoje obećanje i njih dvojca prošli su kroz cilj, praćeni oduševljenom publikom i brojnim trkačima koji su im se pridružili.
Gledajući njihovu borbu mnogi su se zapitali šta je to što Milošu daje snage da napravi sledeći korak. Sigurno su redovni treninzi igrali veliku ulogu, ali su mnogi koji vredno treniraju tog dana odustali. Ono što nam nekada daje nadljudsku

snagu je prijateljstvo i ljubav, a Miloš je pokazao da u njegovim grudima kuca junačko srce. Kako sam kaže, od neizmernog značaja je bila i podrška koju su dobijali sa svih strana, a to veče je Novi Sad „zablistao čovečnošću „.
Kako je sve to izgledalo iz Miloševog ugla možete pročitati ovde

Podrška za Born To Run

Za očekivati je da ovakve slike i priča izazovu veliku pažnju i simpatije javnosti. Pozitivne reakcije i podrška stižu sa svih strana, od trkača, preko organizatora trka, pa do navijača i brojnih ljudi dobre volje. Zahvaljujući njima za Born To Run se čulo širom zemlje, pa su njihovu priču podelili i brojni mediji.
Iako su uspeli da se za njih čuje i priča kao o herojima trkačkih staza, u nečemu ipak nisu uspeli, a to je da privuku pažnju sponzora i ljudi koji bi mogli da i finansijski podrže njihovu borbu. Za početak potrebna su im specijalizovana kolica koja bi im omogućila bezbednije učešće na trkama. Kolica koja trenutno koriste su majstorija Saše Đekića koji je potpuno besplatno unapredio obična kolica i učinio ih pogodnijim za trčanje. Ipak ona su daleko od potrebnog kvaliteta jer proizvodnja adekvatnih invalidskih kolica za trke zahteva veća finansijska sredstva. Nadamo se da će se uskoro i to promeniti i da će i velike kompanije podržati njihove ideje i pomoći da se veći broj osoba sa invaliditetom uključi u trkačke manifestacije. Ukoliko niste u mogućnosti da pomognete novčano, postoje i mnogi drugi načini – za početak možete podeliti njihovu priču i misiju sa svojim prijateljima, nikada se ne zna čime sve to može rezultirati.

Ukoliko želite da stupite u kontakt sa ovim divnim ljudima, ili želite da ih podržite na bilo koji način, možete im pisati na mail born.to.run.serbia@gmail.com ili pozvati na 063/81-61-061.

Autor teksta:
Tomislav Antonić